Наш центар је доступан свима
ФРАНЦУСКИ ИНСТИТУТ У СРБИЈИ (iNSTITUT FRANÇAIS DE SERBIE) и Шуматовачка – Центар за ликовно образовање, Београд
ВАС ПОЗИВАЈУ ДА УЧЕСТВУЈЕТЕ У ОБРАЗОВНО-КРЕАТИВНОЈ РАДИОНИЦИ
ЛУТКАРСКО ПОЗОРИШТЕ СЕНКИ (уз консекутивни превод)
1. - 06. новембар 2011.
Велика сцена, ЈП Спортско културни центар Обреновац
Аутор/водитељ радионице: Жан-Пјер Леско ( Jean-Pierre Lescot ), примењени уметник,
професор на Интернационалном луткарском институту у Шарлвил-Мезијеру
( l’Institut international de la marionnette de Charleville-Mézières ),
Максимални број учесника је дванаест
Радионица је бесплатна за учеснике
Прихвативши да водим радионицу о Позоришту сенки, чија традиција сеже скоро до самог настанка човечанства, моја намера никако није да пренесем различите технике које су настајале и развијале се током векова, у складу са религијским традицијама, обичајима народа који су се њиме служили и служе се и данас, не би ли призвали пажњу богова, исмевали се властима, смејали се човечанству или плакали над његовом трагичном судбином....
Циљ мог ангажмана јесте да архивирам и анализирам емоционалне намере које упућују на одређену естетику.
Намера ми је да полазнике, будуће креаторе сенки, обучим у томе да реализација сопственог естетског израза буде у кохеренцији са емоционалном намером коју желе да представе.
Жан-Пјер Леско
Конкурс је отворен за младе људе из Србије и региона, талентоване за драмске или ликовне уметности, који се професионално баве или су заинтересовани за луткарство и позориште сенки у свом будућем раду.
Конкурс је отворен до 13. октобра 2011.
Датум објављивања резултата: 20. октобар 2011, на веб адресама: www.sumatovacka.rs i www.ccf.org.rs
ПОТРЕБНО ЈЕ ДОСТАВИТИ: БИОГРАФИЈУ И МОТИВАЦИОНО ПИСМО.
Prijave slati na: art@sumatovacka.rs
Kontakt telefoni: +381 64 153 12 50, +381 63 892 27 83 , +381 63 331 880
Максимални број учесника је 12. Радионица ће се одржавати свакодневно од 10х до 18х.
Одабир учесника радионице извршиће трочлани стручни жири у саставу:
Филип Ле Моан ( Philippe Le Moine ), редитељ и позоришни менаџер, заменик директора Француског института у Србији,
Бојан Милосављевић, позоришни редитељ,
Мр Весна Богуновић, теоретичарка уметности и медија.
Технички координатор: Јелена Стојановић, сценограф и костимограф;
Јавно приказивање делова радионице уз разговор: 6. новембар 2011
За учеснике је обезбеђен бесплатан свакодневни комби превоз на релацији: Београд-Обреновац-Београд;
НАПОМЕНА: Постоји могућност помоћи организатора у налажењу смештаја током трајања радионице, за учеснике који нису из Београда и који не могу себи да обезбеде смештај.
ГЕНЕРАЛНИ ДОНАТОР:
ПОДРШКА:
Мало позориште Душко Радовић, Београд;
Међународни фестивал позоришта за децу, Суботица;
Канцеларија за младе, Обреновац; PASCO пројекат, Обреновац;
ASSITEJ Србија удружење за развој позоришта за децу и младе;
Позориште лутака Пинокио, Београд ;
UNIMA- Union Internationale de la Marionnette, Charleville Mézière
(Француска)
Жан-Пјер ЛЕСКО – ПРОГРАМ РАДИОНИЦЕ:
Представљање и анализа основних категорија ПОЗОРИШТА СЕНКИ:
- Историјски, географски и социолошки аспекти позоришта сенки (Кина, Индија, Медитеран, Европа);
- Технички аспекти;
- Симболички и филозофски аспекти;
Студија СЕНКИ са становишта физичких атрибута и емотивних последица:
- Средства (платно, извор светлости, силуете, предмети, облици, материјали);
- Провидност и непровидност;
- Анализа декоративних елемената и игре облика које формирају;
- Физички ефекти светлости на материјалима: употреба светлосних извора, релативно померање у односу на платно и светлосни извор, променљива перспектива, приказивање, нестајање, бљесак, трансформација.
Емоција:
- Значење просторних зона и декоративних елемената;
- Боја;
- Реализам;
- Симболизам – комични жанр, трагични жанр, одређени естетиком, карактер и кретање силуета.
Практичан рад уз помоћ адаптације делова текста Краљ Иби:
- Одабир естетике;
- Елаборација драмских елемената;
- Сценографски цонцепт;
- Прављење силуета, облика;
- Управљање и играње глумца (концентрација, дисање).
Прихвативши да анимирам (водим) радионицу о позоришту сенки, чија традиција сеже скоро до самог настанка човечанства, моја намера никако није била да пренесем различите технике које су настајале и развијале се током векова, у складу са религијским традицијама, обичајима народа који су се њиме служили и служе се и данас, не би ли призвали пажњу богова, исмевали се властима, смејали се човечанству или плакали над његовом трагичном судбином.
Циљ мог ангажмана јесте да архивирам и анализирам емоционалне намере које упућују на одређену естетику.
Намера ми је да полазнике, будуће креаторе сенки, обучим у томе да реализација сопственог естетског израза буде у кохеренцији са емоционалном намером коју желе да представе.
Општи приказ различитих традиција позоришта сенки, представљен уз помоћ дијапозитива, музике, текстова, библиографских референци и лутака, омогућује да се израз ситуира у историјском и географском контексту, објашњавајући његову социјалну употребу.
Наведено омогућује да полазници почну са упознавањем техничког аспекта и основних алата позоришта сенки:
- Платно- екран (димензије, положај, материјал);
- Различите карактеристике извора светлости (јасноћа, блур, јачина…);
- Предмет пројекције (обим, површина, материја, облик…).
Поигравањем комбинацијама ових елемената, стиже се до основних појмова који чине особеност позоришта сенки.
Напоменимо: физичка и емоционална трансформација предмета путем светлосног извора, опсервација и избор материјала, појмови хоризонталности и вертикалности, ритма, густине и композиције, дубине, празнине и испуњености, декоративна површина, боје…
Када горе наведено буде изложено, може се прећи на основну проблематику која се тиче естетике позоришта сенки и њених драмских чиниоца који материјализују емоције.
Наведено се одиграва пректичним остваривањем неколико сцена повезаних са следећим жанровима: трагедија, комедија и бајка.
Да би овај рад био прописно изведен, то подразумева да у обзир буду узети различити нивои компетенција учесника који ће доћи до изражаја у разним нивоима елаборације представе:
- Концептуални аспект / сценографски избори, драматуршки избори и режирање;
- Уметнички аспект који представља уобличавање идеја;
- Аспект извођења.
Покретима није циљ реалистична имитација кретања ликова. Покрети треба да појачају карикатурално предсталвјање ликова. Они одоговарају експедитивној енергији њихове везе.
Тако ће се радионица развијати на темељима постављених питања естетике.
Приступ поетици простора врши се на основу анализе слике и њене енергије, било да је реч о бајци, која са собом носи енергију ишчуђавања, зачаравања, или трагедији, која тражи строго држање и елоквенцију, или пак комедији, која тражи енергију и карикатуру.
На крају, посебна пажња биће посвећена поетици покрета и осећања, са циљем обогаћивања емоционалног вокабулара и његовој окупацији простора, путем студије покрета и кретања.
Силуета оцртава осећање садржано у музици уз помоћ даха глумца. Ликови нису ограничени на „баналне покрете”. Они испуњавају читав простор. Управљање силуетом је и управљање читавим једним простором.
Учесници ће бити наведени да размишљају о средствима која омогућују највиши степен сагласја између естетике и емоционалних намера аутора.
Метода овог приступа изводи се на следећи начин:
- Од композиције статичне слике до динамичне слике;
- Од једне сцене до њеног увезивања са другим сценама;
- Од драматизације емоција до целокупне представе;
- Од густине, ритма, боја сваке сцене, до њихове хармоније;
- О повезивању неколико емоција (носталгија, туга, жал, бес, револт, бол, срећа…).
Жан-Пјер ЛЕСКО
Године 1968. основао је сопствену трупу, након што је паралелно завршио примењене уметности и глуму. Интересује се за нове правце у француском луткарству.
Вративши се миленијумским традицијама позоришта сенки које је Запад одавно заборавио, веома брзо је пронашао сопствени, оригинални израз, у којем користи популарну естетику повезану са ониричном естетиком бајки, где његове представе црпе своју вибрацију, динамичност и емоцију.
Кад је реч о припремању представа, Жан-Пјер Леско држи до потпуне кохерентности свог стваралаштва : емоционални универзум бива изграђен у оригиналном простору и настањује га сликама, кореографијом, језиком и музиком.
Трупа основана 1968. светску славу је стекла након дугог низа година и бројних турнеја, у оквиру којих су извођене представе позоришта сенки и лутака.
Француске установе културе подржавају рад Трупе, тако да не чуди чињеница да је она део програма бројних институција.
Међу установама које подржавају Трупу су:
Министарство културе Републике Француске, Генерални савет регије Вал-Де-Марн и Скупштина града Фонтене-су-Боа.
Такође је уметнички директор Позоришта Рубло ( Théâtre Roublot ) из Фонтене-су-Боа.
ТРУПА
Директор трупе Жан-Пјер ЛЕСКО
Основана 1968. године, трупа је развила уметност луткарског позоришта и позоришта сенки и међу првима у Француској почела да ради на некој врсти обнављања вековне традиције ових изражајних форми.
Не одбацујући дух, нити естетику азијске културе, трупа је умела да пронађе сјајан оригинални израз: кроз приповедање од давнина усидрено у народне приче из чијег необичног света потичу вибрације, динамика и емоције сваке њихове представе. Иако је сенка оно по чему је препознатљива, трупа ипак није само њој окренута, већ изводи на сцену и читаву породицу марионета које употпуњавају причу и сценографију.
Избећи ћемо набрајања и рећи да трупа редовно наступа на најзначајнијим међународним сусретима луткарских позоришта.
Њихов дуготрајни рад обезбедио им је 1981. статус „без мишљења комисије”, а потом је 1988. године уследило потписивање трогодишњег уговора са Министарством културе Француске.
Годину дана пре тога, департман Вал-де-Марн доделио им је значајну мисију: покретање државне манифестације, Бијенале „Луткарско путовање кроз Вал де Марн” (1987...2001), које се од тада одржава сваке године.
Најзад, потписали су уговор о сталном боравку са градом Фонтене-су-Буа, који им је дао на располагање салу Рубло (1987) за чију адаптацију су добили финансијску подршку државе.
