Изложба Троје и Новогодишња изложба радова

Среда, 21. децембар 2011. године

Сарадња: Градска општина Врачар и Шуматовачка – Центар за ликовну уметност и образовање

ИЗЛОЖБА ТРОЈЕ

Аутори/ка: мр Коча Огњановић, магистар сликарства, Александар Пантић, диплoмирани сликар зидног сликарства и Асја Васиљев, дипломирана вајарка.

НОВОГОДИШЊА ИЗЛОЖБА РАДОВА

Аутори: Полазнице и полазници уметничко-наставног програма Шуматовачке током 2011.

Галерија ГО Врачар; Његошева 77, Београд

Пре годину дана град Београд је добио још две галерије: галерију општине Врачар у Његошевој 77 и галерију Степениште у Шуматовачкој 122. Својим радом и садржајима обе галерије и куће потенцирају отвореност и повећање доступности културних садржаја јавности и грађанима,као једним од примарних циљева савремених културних политика и начела културног развоја дефинисаних и Законом о култури републике Србије. Са жељом да се што већи број људи укључи у културне активности града Београда, па и шире Градска општина Врачар и Шуматовачка – Центар за ликовне уметности и образовање, развијају заједничке интерактивне садржаје из области уметности који су намењени широкој заједници.

Последњи у низу пројеката које су ове две куће оствариле у 2011. години, дајући допринос развоју публике и ширењу простора културе, јесте интердисциплинарна изложба ТРОЈЕ, којом су се представила три београдска уметника/це и водитеља/ке уметничко-образовног програма Шуматовачке. Изложба је резултат њиховог промишљања и личног доживљаја на тему ликовног израза у савременим друштвима али у уметничкој педагогији.

У Свечаном галеријском простору општине Врачар а под окриљем Шуматовачке – Центра за ликовне уметности и образовање, пред Нову 2012. годину, један сликар, мозаичар и вајарка проговорили су кроз различите медије о својим импресијама на ту тему.

Слика, графика, принт или екран су ограничени, уоквирени простори стварности коју уметник у својим оквирима „види“, доживљава, на коју реагује, коју анализира, проблематизује, трансцендира али и оне које није свестан. То је увек одраз одраза. Као неко недостајуће поље које уметник испуњава и гради од себе самог, како би успоставио кумуникацију у оба смера: ка публици и ка себи самом. Изложба Троје кроз однос уметника и уметничког дела поставља и отворено питање колико је уметник битан сам по себи за перцепцију и схватање уметничког дела које је произвео и кроз које се изразио, тј. да ли су у самом делу садржане и последице система вредности и друштвеног амбијента, простора и света који га окружују, а не само унутрашњи аспект уметника.
Позивом на новогодишњу изложбу као да је публика у једном „посебном моменту“ била позвана да радове „објашњава“, можда куди или заступа, али и да препозна да је уметност шири контекст у коме се она неминовно креће и којој је потребан тај исти аутор и то уметничко дело, јер...сви смо део бескрајне игре различитости и ен-тости, док се окрећемо и вртимо у бескрајним, самоодрживим и понављајућим космичким спиралама и преламањима, чије шумове и креатања још увек не можемо да сведемо на разумске, калкулативне нивое. Уметничко дело никада није немо. Када се уметнички рад постави у јавни простор, гледаоци га усвоје или одбаце, али он постаје израз шире друштвене заједнице. Тако учествује у укупном друштвеном животу.

Цртежи, компјутерске графике и принтови мр Коче Огњановића, магистра сликарства, који води цртачко-сликарску класу, компјутерске графике и принтови Александра Пантића, дипломираног сликара зидног сликарства, који води класу мозаика и иконописања и видео рад Асје Васиљев, младе београдске вајарке и ауторке дечијих сликовница, која води класу вајања и дечије креативне радионице, настали су у периоду њиховог ангажмана у Шуматовачкој.

Пратећи догађај под називом НОВОГОДИШЊА ИЗЛОЖБА чинили су радови полазника уметничко-наставних програма Шуматовачке настали током 2011. године, који су стигли из Галерије Степениште, где су 16. децембра 2011. свечано обележили 64. рођендан ове установе од значаја за културу града Београда. Изложба је обухватила најбоље радове из наставних дисциплина и креативних радионица Шуматовачке као што су: цртање, сликање, вајање, мозаик, историја уметности, сценски и савремени костим, фотографија, маска, луткарство, архитектура, вишемедијска уметност и рестаурација и конзервација антикварних предмета.

Градска општина Врачар и Центар за ликовно образовање – Шуматовачка препозналису се и својој улози и обавези као даваоци импулса, платформе и иницијатива у циљу омогућавања интердисциплинарног дијалога који је неопходан у сваком савременом друштву.

Изложба је била отворена до 9. јануара 2012. године. 

мр Весна Богуновић, теоретичарка уметности и медија