Дани европске баштине 2001. - програм центра за ликовно образовање - шуматовачка

У САРАДЊИ СА ГО ВОЖДОВАЦ, ЈП СКЦ ОБРЕНОВАЦ И ЈП БГ ТВРЂАВА, 19-28.09.2014.

European Heritage Days

A joint action of the Council of Europe and the European Commission /

Journées européennes du patrimoine

Une action commune du Conseil de l’Europe et de la Commission européenne

 ''EUROPEAN HERITAGE DAYS''

 ''ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ'' 2014.*

 ЈЕЗИК И ПИСМЕНОСТ 

ПРОГРАМ У БЕОГРАДУ

17.- 30.09.2014.

 

 

 

 

ПРОГРАМИ И ОСНОВНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ:

	Датум	Радионица / презентација	Аутор / водитељ	Партнер	Време	Место одржавања
1.	Петак, 19.09.2014.	Радионица Калиграфске ћириличне поруке: Почетна украшена слова у тексту	МА Јелена Дамњановић, дипломирана ликовна уметница, мастер графичарка. Води уметничко-образовне програме Графика и Калиграфија, као и уметнички занат Гравирање у Центру за ликовно образовање – Шуматовачка	ЈП СКЦ Обреновац	10:30- 12.00	Први спрат Дома културе,  ЈП СКЦ Обреновац, Краља Александра Првог 63, Обреновац
2.		Радионица Калиграфске ћириличне поруке: Иницијали (Креативно смишљавање иницијала почетних слова властитог имена и презимена)			13.00-14.30
3.	Субота, 20.09.2014.	Презентација калиграфског писања: Калиграфске ћириличне поруке, минијатуре, иницијали и почетна украшена слова.		БГ Тврђава	11.00-12.30	Код Сахат куле, Калемегдан, Београд
4.	Уторак, 23.09.2014.	Радионица и предавање Костим у оквирима Европе и ван ње – одећа и настанак цивилизације	МА Борис Чакширан, дипломирани сликар – костимограф, самостални уметник.  Води уметничко-образовни програм Костим и савремено одевање у Центру за ликовно образовање – Шуматовачка.	ГО Вождовац	18.00-20.30	Сала општинског већа,  Устаничка 53, Београд
5.	Петак, 26.09.2014.	Буквар кроз позориштесенки	Јелена Стојановић, дипломирани сценограф, костимограф. Води креативну радионицу Позориште сенки у Центру за ликовно образовање – Шуматовачка	ГО Вождовац	15.00-19.00	Сала општинског већа, Устаничка 53, Београд
6.	Субота, 27.09.2014.	Радионица и промотивно предавање Византијска фреска – парадигма визуелне културе и визуелне писмености европског средњег века	Александар Пантић, магистар мозаика и иконографије, самостални уметник, професор ликовне културе и живописац Епархије Браничевске Српске православне цркве. Води уметничко-образовне програме Мозаик и Иконопис у Центру за ликовно образовање – Шуматовачка	ГО Вождовац	19.00-21.30	Сала општинског већа, Устаничка 53, Београд
7.	Недеља, 28.09.2014	Радионица калиграфске ћириличне поруке:  Калиграфско исписивање народних изрека и умотворина	МА Јелена Дамњановић, дипломирана ликовна уметница, мастер графичарка. Води уметничко-образовне програме Графика и Калиграфија, као и уметнички занат Гравирање у Центру за ликовно образовање – Шуматовачка	ГО Вождовац	11:00-12:30	Сала општинског већа,  Устаничка 53, Београд

 

• РАДИОНИЦА КАЛИГРАФСКЕ ЋИРИЛИЧНЕ ПОРУКЕ-НАРОДНЕ ИЗРЕКЕ И УМОТВОРИНЕ, ИНИЦИЈАЛИ И ПОЧЕТНА УКРАШЕНА СЛОВА
  
  

Ауторка и водитељка радионица: МА Јелена Дамњановић, дипломирана ликовна уметница, мастер графичарка,самостална уметница.

Води уметничко-образовне програме Графика и Калиграфија, као и уметнички занат Гравирање у Центру за ликовно образовање - Шуматовачка

Теме радионица:

•  Увод у калиграфију (Историја,настанак и развој ћириличног писма-за све групе)
• Презентација калиграфског писања (20.09. БГ Тврђава)
• Калиграфско исписивање народних изрека и умотворина (28.09. СКЦ Обреновац)
• Иницијали (Креативно осмишљавање иницијала почетних слова властитог имена и презимена)
• Почетна украшена слова у тексту (29.09. ГО Вождовац)

 

Садржај програма:

Програм се састоји од теоријске и практичне едукације полазника пружањем општих знања о историји калиграфских иницијала и почетних украшених слова.

Теоријски део програма поставиће фокус на историју и развој ћириличног писма, значају старих српских калиграфских минијатура, иницијала и потребе људи према украшавању рукописа и слова.

 Полазници ће се упознати, кроз теоријски приказ и практичан рад, са најзначајнијим ћириличним писмима: Мирослављево јеванђеље, Милутинов натпис, Устав и полуустав, Брзопис, Школско писмо.

Методологија предавања огледаће се у приказивању визуленог материјала и презентације и самим тим отвориће простор за разговор и дискусију са полазницима у радионици.

Практични део програма састоји се од рада полазника у групи који ће имати задатак да калиграфски исписују народне изреке и умотворине као и да осмисле ликовна решења за иницијале и почетна украшена слова у тексту уз помоћ разноврсног ликовног материјала и употребом биљних, животињских, фигуралних и геометријских орнамената.

Циљ програма радионице је ослобађање креативности у циљу стварања уметничког (калиграфског) дела који је носилац одређене поруке. Такође, радионица Калиграфије пружиће полазницима опште теоријско и практично знање о калиграфији - уметности лепог писања и подсетити их на вечне и традиционалне вредности српског писма-ћирилице.

Циљна група полазника:  Програм је прилагођен за све старосне узрасте а посебно је намењен ученицима основних и средњих школа.

Време трајања радионице: 1сат и 30 мин.

 

• РАДИОНИЦА И ПРОМОТИВНО ПРЕДАВАЊЕ 

ВИЗАНТИЈСКА ФРЕСКА – ПАРАДИГМА ВИЗУЕЛНЕ КУЛТУРЕ И ВИЗУЕЛНЕ ПИСМЕНОСТИ ЕВРОПСКОГ СРЕДЊЕГ ВЕКА

Аутор и водитељ програма: Александар Пантић, магистар мозаика и иконографије, самостални уметник, професор ликовне културе и живописац Епархије Браничевске Српске православне цркве.

Води уметничко-образовне програме Мозаик и Иконопис у Центру за ликовно образовање  - Шуматовачка

 

Датум:27. септембар 2014

Место: ГО Вождовац

Време: 19:00 - 21:30

 

Концепт радионице:

Једнократни термин у трајању од 150 мин (2 сата и30 минута), од тога 30 мин предавање-презрентација са пројекцијом репродукција и 120 мин практичног рада, демонстрација поступка израде фреске према византиском начину рада, укључивање у рад заинтерсованих посетиоца промоције.

 Циљна група: Сви заинтересовани од 16-те године па на-више, са акцентом на омладинском узрасту (16-28 година старости). 

Планирани капацитет радионице:

- предавање: један предавач и до 50 посетиолаца предавања

- радионица: један предавач/фасилитатор, 3 до 4 учесника-демонстратора у пратњи предавача; 5 до 8 заинтерсованих посетилаца који би могли да се делимично укључе у непосредан рад радионице;

-  неограничен број заинтересованих посетилаца радионице који у раду радионице неће непосредно учествовати.

Повезаност теме радионице са темом овогодишњие манифестације 

Писменост – Култура писмености и писма

Једна од основних карактеристика постмодерне, глобалистички оријентисане културе нашега времена јесте визуелност и мултимедијалност. Продукција и конзумирање визуелних информација у квантитативном смислу никада у историји човечанства није била већа но данас. Савремена конзумеристичка цивилизација кроз неограничену употребу штампе, телевизије и интернета стално продукује, ре-продукује и обликује свој сопствени препознатлљив визуелни језик и културу.

Као и визуелне културе многих и различитих цивилизација и епоха које су претходиле нашем времену,  оптерећена је и претрпана различитим, мање или више препознатљивим, читљивим, и за живот и културу друштва важним симболима, који су записани и казани визуелно.  Уколико желимо да боље и успешније разумемо друштво, културу и време у којем живимо није на одмет открити и сазнати понешто о нашој прошлости која недвосмислено показује да су неке визуелно-културне појаве и комуникациони проблеми били исти или слични и у временима пре нашег. Феномен ликовне уметности и ликовног ствралаштва различитих култура, епоха и народа, савремени методолошки, тзв. компаративни приступи изучавања историје и историје културе, крајње се озбиљно третирају и аналзирају научним методама и алатима који се примањују на изучавање језика и писма, а поготово уоквиру новијих научних дисциплина као што је комуникологија. Све цивилизациује и културе које су, унутар своје културне матрице, успеле да остваре препознатљив историјски континуитет и идентитет, произвеле су јасно препознатљив визуелно-симболички код, са карактеристичном и уређеном семотиком/симболиком. Тиме се њихова ликовна уметност и визелна култура могу између осталог третирати и као специфичан облик уређеног језика и писма визуелног карактера.

За Византијску културу,  можемо рећи да је услед специфичног еклектичког споја хришанских, античких и блиско-источних кутурних традиција породила један од најсистематичнијих и најзаокруженијих ликовних језика и историји човечанства, те је у том смислу изузетно погодна за изучавање развоја историјско-културног феномена визуелне и ликовне писмености, визуелних и ликовних језика и визуелне/ликовне културе.

„Књиге“ у којима су сабрани текстови писани овим специфичним језиком су заправо зидни сликани ансамбли хришћанских храмова средњега века, међу којима се по својем богатству и вредности нарочито издвајају она дела која су израђивана сликарском техником фреске, унутар подручја Византијског културног утицаја, у шта спадају и наши крајеви.

Знања о старим сликарским техникама су истовремено део и нематеријалне и материјалне културно-уметничке баштине човечанства. Као нематеријална културна баштина, историјски се манифестују кроз традицију учења и преношења заната, а као материјална, кроз реализована и до данас сачувана ликовна уметничка дела.

На тај начин су старе сликарске технике вишеструко повезане и са културном баштином писмености.У дословном смислу ради се о описмењености уметника-занатлија који су, поред усменог и ликовног медија своја знања и вештине преносили и писаним текстом правећи разне сликарске приручнике такозване „Ерминије“ које су се као живи, стално новим знањима и искуствима допуњавани и мењани текстови, кроз векове преписивале и преносиле са генерације на генерацију уметника. У ширем смислу баштина писмености у историјском и културолошком контексту разматрања уметничко-занатских традиција тицала се и онога што у савременој култури и језику означавамо појмовима „визуелна, ликовна и техничка култура и писменост“ посматрача и ствараоца уметничких дела. (Александар Пантић)

• РАДИОНИЦА И ПРЕДАВАЊЕ КОСТИМ У ОКВИРИМА ЕВРОПЕ И ВАН ЊЕ – ОДЕћА И НАСТАНАК ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ 

 Аутор и водитељ радионице: Предавач: МА Борис Чакширан, дипломирани сликар – костимограф, самостални уметник.

Води уметничко-образовни програм Костим и савремено одевање у Центру за ликовно образовање - Шуматовачка 

Датум:23. септембар 2014

Место: ГО Вождовац

Време: 18.00-20.30

Концепт радионице:

Једнократни термин у трајању од 150 мин (2 сата и 30 минута), од тога:

• предавање-презрентација са видео пројекцијом у трајању од 30 мин и
• практични рад – демонстрација начина драпирања одеће кроз историју, као и креирање нових облика драпиране одеће са фотографисањем у трајању од 120 мин.

 Циљна група:   Сви заинтересовани старији од 18 година.

 Планирани капацитет радионице: Максимум 15 учесника.

Тема радионице: Основа европске цивилизације почива на елементима који генерално представљају основну поставку антропологије. Ако је посматрамо кроз њене елементе, схватићемо да одећа представља пра облик првих назнака цивилизације, кроз етнологију, семиотику и социологију. Испитивањем ових елемената долазимо до поставке савремене цивилизације.

Игром и креирањем једноставних облика одеће драпирањем можемо веома једноставно да искажемо мисао или презентујемо другачији начин комуникације. Поред процеса упознавања вештине драпирања одеће, развија се и свест о друштвено важним питањима кроз читање основних ликовних, естетских и семиотичких порука. 

• БУКВАР КРОЗ ПОЗОРИШТЕ СЕНКИ 

Ауторка и водитељка радионице: Јелена Стојановић, дипломирани сценограф, костимограф

Води креативну радионицу Позориште сенки у Центру за ликовно образовање – Шуматовачка. 

Датум:26.09.2014.

Партнеr: ГО Вождовац

Време:15.00-19.00

 Циљна група: ученици основних школа ( 7. и 8. разред) и средњошколци

Учесници: највише 12 учесника

Радионица намењена лакшем учењу, као и анимирању деце током наставе. Применљива и у настави страних језика.

Слова, као и појмови  који почињу одређеним словом би била илустрована марионетама које се користе у позоришту сенки. Анимацијом и комбиновањем марионета, стварала би се својеврсна представа односно речи.

 

EUROPEAN HERITAGE DAYS – ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ

 ПРОГРАМ У БЕОГРАДУ 

17 – 30. септембар 2014.

''Културна баштина је камен темељац Европе, а Дани европске баштине су драгоцено оруђе да се охрабре и унапреде поштовање, љубав и брига за наше заједничко културно наслеђе код највећег броја грађана и на најширем могућем простору европског континента''

(Тери Дејвис, Генерални секретар СЕ и Јан Фигел, члан Европске Комисије 2007. у Београду)

Туристичко-културна манифестација ''Дани европске баштине'' у Београду, део је велике европске манифестације којом се сваког септембра представља наслеђе као заједничка баштина европских народа, разноликост култура, традиције, обичаја. Савет Европе jе преузео основну идеjу пројекта  ''Отворени дани културних споменика'', одржаног у Францускоj 1984. године, са циљем да споменици културе буду доступни широj jавности, проширивши jе на замисао о међусобном зближавању становника старог континента, кроз боље разумевање сопственог природног и културног наслеђа и разноликости наслеђа других народа. У 2010.години обележено је 25 година од Европске конференције у Гранади у Шпанији 1985. године и прве идеје о потреби бољег упознавања шире јавности са културним наслеђем, под слоганом ''Open doors-open minds'' – 25 година Дана европске баштине - ''25 years-50 states''.

 Основни циљеви су да се грађанима Европе приближи културна баштина, да се упознају и разумеју, упркос културним и језичким разликама, да се скрене пажња на потребу за константном заштитом културног наслеђа кроз сарадњу jавног и приватног сектора и код појединаца и институција развија свест о неопходности и значају очувања и одрживог развоја и тако доприноси толеранцији, спознаји властитог идентитета и особености нација и културне разноликости и афирмацији колективне свести, упознавању и сарадњи са другим народима Европе и покушаjу оживљавања колективног осећања за заjедничко наслеђе.

Манифестација се одржава у септембру месецу сваке године у земаљама Европе, под заједничким називом и симболима. У програм треба да буду укључене културне институциjе на националном и локалном нивоу. Лого  ''Дана европске баштине'' треба да буде коришћен на свим публикациjама коjе су везане за манифестациjу. Програмом су обухваћени споменици и локалитети коjи су током године недоступни широj jавности или се припремају нови, атрактивнији начини презентације. Нагласак је на односу човека према наслеђу у његовом свакодневном окружењу, на квалитету понуђених програма и њиховој медијској атрактивности, на доступности што ширем кругу публике, посебно млађоj публици, на прекограничној сарадњи, да програми буду бесплатни за посетиоце и др.    

Свака земља, поштујући специфичност свог наслеђа, бира тему и организуjе програме на својој територији. Министарство културе као координатор манифестације за читаву Србију, утврђује преовлађујући тематски оквир за сваку годину, централну прославу у Србији, као и препоруке које упућује свим градовима и општинама.

''Дани европске баштине'' се у Београду одржавају редовно од 2002. године. Београд је 2006. године био домаћин централне манифестације за Србију и семинара СЕ за земље Југоисточне Европе, а 2007. године, у организацији са Саветом Европе, Европском Комисијом и Министарством културе, домаћин Централне прославе за читаву Европу, у оквиру председавања Србије у Комитету министара СЕ.

Програм у Београду се већ традиционално одржава током десет дана у септембру и обухвата три целине: 

1. разноврсни програми у установама културе, образовања и туризма везани за тему;
2. програм назван ''Отворена врата градских здања, историјских кућа и легата'' и других простора који током године нису доступни за јавност и
3. трећи део - отворена врата музеја и других установа културе, како би се показало богатство наслеђа у Београду. Програм обухвата реализацију изложби, вођење кроз поставке, предавања, презентације, промоције, филмске пројекције, музичке и музичко-сценске програме, разгледања амбијенталних целина са туристичким водичима, отварање градских здања, историјских кућеа, легата, програме за децу, за особе са инвалидитетом и др. и реализује се на читавој територији града, са циљем да се обогати туристичка понуда Београда.

 Сваке године са другом темом, манифестација је у Београду постала својеврстан празник културе и туризма. За посетиоце су отварена градска здања, куће под заштитом, музеји и друге установе културе, разгледања града и др. Народи и културе које су кроз богату и бурну историју, давале печат овом граду доприносиле су богатству, његовој разноликости, културном идентитету и непоновљивом духу Београда. 

Поштујући препоруке Савета Европе читавог септембра организују се програми којима се презентује наслеђе у Београду и организују туре разгледања као својеврсни мостови времена прошлог, садашњег и будућег.

 Министарство културе и информисања, као координатор програма који ће се одвијати у градовима и општинама Србије, одлучило је да ''Дани европске баштине'' 2014. године у Србији буду обележени темом „Језик и писменост“, настојећи да се скрене пажња стручне и шире јавности на значај писмености и језика и важност њиховог очувања, као и на потенцијал који носи ово богато и разноврсно наслеђе.

Београд, као главни културни и образовни центар има велике могућности за реализацију разноврсног програма: изложби, разгледања са водичима, предавања, презентација, радионица, дечјих програма, пројекција филмског материјала, радио и тв емисија, програма у школама у Београду и др. 

Манифестација је прилика да се најразноврснијим програмима укаже на наше најзначајније наслеђе: Мирослављево јеванђеље и Архиву Николе Тесле на листи УНЕСКО-а ''Памћење света''; на лепоту и значај старих средњевековних рукописа и књига; на историјат језика, писма и писмености и образовања на овим просторима, реформу језика и борбу за српски језик Вука Стеф. Караџића, најинтересантније и највредније књиге, да се подсети на најзначајније ствараоце, на личности које су допринеле развоју језика и писма и очувању културе српског и других народа. 

Како је манифестација пре свега усмерена на младе, посебно на ученике из основних и средњих школа, ''Дани европске баштине'' су изузетна прилика да се отворе школе у Београду, да се обезбеди активно учешће младих у најразноврснијим програмима које ће школе саме, или у сарадњи са библиотекама, са Педагошким музејом и другим музејима, центрима за културу и другим установама културе, приредити везано за тему ''Језик и писменост'' (историјат писма и језика, Винчанска култура, Вук и Доситеј, Свети Сава, прибор за писање кроз историју, буквари, лепо писање, радионице калиграфије, најинвентивнији начини учења слова, најлепше речи нашег језика, нејлепше дечје песме о језику, писму, словима, учењу, азбуци, школи; методе учења страних језика; Брајево писмо, записивање нота и сл.), али и да се ученици анимирају да посете изложбене поставке, радионице које организују установе културе и др. 

При конципирању програма имало се у виду да се богата језичка и културолошка  разноликост Европе промовише и 26. септембра када се обележава ''Европски дан језика''. 

Ове године се навршава 275 година од рођења Доситеја Обрадовића, али и 10 година од оснивања Задужбине која носи име овог нашег великог просветитеља и првог српског министра просвете, оснивача Велике школе и прве Београдске богословије. 

Ове године обележава се 30 година од објављивања првог издања Хазарског речника – романа у 100.000 речи Милорада Павића, преведеног на 36 језика у 103 засебна класична, дигитална и аудио издања  и др. 

Како је манифестација пре свега усмерена на младе, Дани европске баштине су прилика да се јавности представе и београдске школе, отварањем за посете, представљање историјата и развоја и школовања кадрова за одређена занимања. Школама се упућују позиви да млади у што већем броју посете изложбене поставке, учествују у радионицама и др.

Као и сваке године, сви организатори програма су позвани да воде рачуна о доступности програма за особе са инвалидитетом. 

У складу са принципима манифестације да се отворе простори који нису доступни током године, традиционално током манифестације за организоване посете биће отвoрена здања : Народне Скупштине Републике Србије, здања председника Републике – Новог двора, Дворског комплекса, Владе Србије, Француске амбасаде, Народне банке Србије, Старог двора, и историјске куће – Дом Јеврема Грујића; кућа породице Вељковић, Музеј – кућа краља Петра Првог Карађорђевића и др., легат композитора Јосипа Славенског, легат Милорада Павића и др. 

Ексклузивно, у оквиру програма јавност ће имати прилику да се упозна и са реновираним здањем Ректората Универзитета у Београду и Археолошком збирком Филозофског факултета са највреднијим налазима проф. Васића у истраживању Винчанске културе али и ''Београдска мумија'' у специјалној витрини чију је набавку финансирао Секретаријат за привреду.   

Као допринос промоцији наслеђа поводом одржавања манифестације музеји, културни центри и друге установе културе отварају врата за бесплатне посете.

ЦЕНТРАЛНА ПРОСЛАВА „ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ“ ЗА СРБИЈУ

КРАГУЈЕВАЦ

СУБОТА, 04. ОКТОБАР 2014

 

ПРОГРАМ:

•  Изложба: „Језик и писменост“, аутора мр Душице Грбић и др Татјане Суботин Голубовић представиће оригинале и фототипска издања старих и ретких књига и рукописа из фондова Библиотеке Матице Српске, Народне библиотеке Србије и Народне библиотеке ''Вук Караџић'' у Крагујевцу.

• Изложба Народне библиотеке Србије: „520 година од прве штампане ћирилске књиге - Октоих, Цетиње, 1494“ у Првој крагујевачкој гимназији
• Изложба „Ћирилица, калиграфија и штампана писма“
• Изложба радова студената и професора Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу
• Изложба „Калиграфски исписи“ Дејана Петровића, калиграфски исписани текстови: мисли светских писаца о значају језика, писмености и читању – на изворном језику и у преводу и др.
• Епархијска библиотека – обилазак