НА СВЕЖЕМ ВАЗДУХУ СА...

назив је трибинског програма који ће Центар за ликовно образовање Шуматовачка организовати током лета у својој башти на Врачару.
Назив програма садржи сећање на објекат у коме се данас налази Центар у Шуматовачкој улици , а који је првобитно изграђен 1931. године као београдска Школа на ваздуху. 
Бесплатна предавања, пројекције и презентације водиће стручњаци из различитих области визуелних уметности и културе - Вања Панић, Драгомир Зупанц, Јован Чекић, Миодраг Шуваковић, Владимир Перић, Милета Продановић, Рајка Бошковић. Уредница програма: Ксенија Маринковић. Модератори: Ксенија Маринковић, Данијела Ранчић.

СУБОТА 18. ЈУН 2016. ОД 20.00, ШУМАТОВАЧКА 122, ВРТ
БЕОГРАДСКА „ШКОЛА НА ВАЗДУХУ“ – ИГЊАТ ПОПОВИЋ 
Гост предавач: Вања Панић, асистент на Архитектонском факултету у Београду
Концепт школа на отвореном ваздуху је научно верификован и општој јавности представљен захваљујући одржавању међународних конгреса школа на отвореном ваздуху. Један од директних утицаја поменутих конгреса је омасовљавање идеје учења на свежем ваздуху, што је за последицу имало отварање школа овог типа широм света, али и појаву новог стила градње током тридесетих година прошлог века, школа у урбаним срединама: ШКОЛЕ НА ОТВОРЕНОМ ВАЗДУХУ – НОВИ СТИЛ АРХИТЕКТУРЕ. Према идејама школе на отвореном ваздуху, архитектуром је требало да се обезбеди широк приступ отвореном простору, а системима грејања би се омогућио рад у просторијама са отвореним прозорима и на хладном времену. На иницијативу др Љy6e Стојановића, 1931. године, Београдска општина је изградила Школу на ваздуху у Шуматовачкој улици 122а. Аутор пројекта је архитекта Игњат Поповић, истакнути представниј ране модерне. О историји и архитектонској вредности објекта говориће Вања Панић, стручњак за област модерне архитектуре, асистент на Архитектонском факултету Универзитета у Београду. Разговор ће водити Ксенија Маринковић, диплимирана историчарка уметности и уредница програма Центра за ликвоно образовање.

Вања Панић (Задар, 1974), дипломирао на Архитектонском факултету у Београду 1999. и одбранио магистарску тезу под насловом: Афирмација принципа модерне архитектуре и специфичности њихове примене у Србији на примеру јавних објеката архитекте Милана Злоковића, 2010. године за коју је добио Награду Милорад Мацура ИАУС-а као најбољи магистарски рад у 2010. години из области архитектуре и урбанизма, а потом и докторску дисертацију под насловом Начела Модерне на јавним објектима у Београду, период 1918-1941. Аутор је две књиге у издању Архитектонског факултета у Београду: монографије под насловом Милан Злоковић – Афирмација модернизма, објављене 2011. године и Култура и град (монографије радова студената мастер студија) са проф. Зораном Лазовићем, објављене 2008. године. Запослен од 2001. године на месту асистента-приправника на Катедри за архитектонско и урбанистичко пројектовање, односно асистента на Департману за архитектуру Архитектонског факултета у Београду од 2010. године.