Импулс трагања

самостална изложба полазника Шуматовачке Јефимијe Иконић-Милуновић и Владe Шошкићa

Отварање 24. фебруар 2022. у 19 сати

галерија Степениште

 

Ова стална потрага за наговештајима универзалног у наизглед безначајном, када је неспутана, претвара се у стваралачки набој и води ка формирању специфичног израза. Код Јефимије Иконић-Милуновић и Владе Шошкића спонтаност и лакоћа присутни су у начину на који ослушкују збивања, али и сопствену природу, преводећи своја открића у линеарне снопове, динамичне форме, слојевите премазе боја. Вребајући тренутке и призоре који најинтензивније сведоче о кретању светла на површини предмета, асоцијативној моћи текстуре, градској вреви и свакодневним сусретима, као неуморни посматрачи живота, Јефимија и Влада проналазе у њима ликовне изазове. Преводе их у језик потеза, гестова и бојених акцената. Цртачки сплет линија и кретања, као разграната крошња након опадања лишћа, пажљивом посматрачу открива поглед ка једном другом, интимнијем сплету – искустава, наговештаја, размишљања и открића.

(део текста из каталога: Дуња Трутин)

 

Јефимија Иконић-Милуновић (1952) рођена је у Београду. Њено школовање пратило је интензивно интересовање за цртање, али и за свет игре и покрета, кроз фолклор којим се бавила као члан АКУД Бранко Крсмановић. Прва уметничка школа коју је похађала била је Центар за ликовно образовање Шуматовачка, где се припремала за студије на Академији примењених уметности. Случај је одвео у другом смеру – завршила је Правни факултет 1976. године и до пензије радила као правник. Љубав према уметности је наставила да негује чим се за то указала прилика, у оквиру удружења Сергеј Јовановић, са којим је и наступала на групним изложбама. Од 2019. године поново се посветила стварању у атељеима Шуматовачке, као полазник програма Цртање и сликање и Кроки у цртежу и скулптури, истражујући призоре из свакодневице кроз људску фигуру и мртву природу.

 

Влада Шошкић (1956) рођен je у Зајечару, а у Београду је завршио техничку школу и студирао историју уметности. Интересовање за уметност усмерило га је ка бављењу фотографијом, па је у овој области стекао и прва излагачка искуства, као и награду за уметнички рад. Дуго година радио је у Београдској индустрији пива, а након пропадања тог предузећа, запослио се као таксиста. Нов посао омогућио му је повратак теми коју је бирао и као фотограф – човеку у свакодневним ситуацијама. Посматрајући људе око себе, почео је да црта. С временом, спонтано цртање употпуњено је и радом у атељеу, када је постао полазник програма Вајање и цртање, као и Кроки у цртежу и скулптури у Центру за ликовно образовање Шуматовачка.