РАДНИ ПРОСТОРИ

 

у јуну 2009. године радни простор су чинила три атељеа (два у приземљу и један на првом спрату) у објекту број 1, а сада "А" , једна административна просторија, санитарни чвор, чајна кухиња и две просторије у објекту 2, сада "Б", које се нису користиле за потребе Центра, због нерегулисаног имовинско-правног статуса тог објекта (поступак решавања је и започет крајем 2009. године).  

Центар није имао просторију за рачуноводствене и секретарске послове, зборницу, библиотеку, изложбени простор, документационо-уметнички простор. Највећи проблем представљала је  нелогична просторна организованост, јер су се просторије које немају сродне намене уместо одвојености налазиле у непосредној близини једна до друге (атеље, санитарије, кухиња, канцеларија).

Визија – унутрашњи простор

је била да се у будућности на најефикаснији и најрационалнији начин створе бољи радни услови и природнији међусобни односи сродних простора, како би се исти трансформисао у више издвојених целина (комуникације, санитарије, атељеи и администрација). Иако би свака појединачна целина функционисала посебно сходно намени, логичним груписањем између целина остварила би се њихова повезаност и надопуњавање. Простори радионица би били сконцентрисани у приземљу око улазног хола са чајном кухињом и степеништем. Уз хол би се налазила друга просторна целина санитарног блока. Она би требало да садржи приступни ходник (који би уједно био гардеробни простор са ормарићима) и одвојене тоалете. Степеништем би се простор приземља повезао са спратним делом који би постао независна целина намењена администрацији, састанцима и предавањима. Она би требало да садржи канцеларију директора, секретара и универзалну салу. Канцеларија секретара би била пролазна - двонаменска и по потреби би се клизном преградом претварала у предулаз сале.

Други, не мали проблем Центра је неадекватно осветљење радионица. Трансформацијом простора то би било решено ,,отварањем ’’  стаклених кровних лантерни, чиме би се остварило оптималан продор светлости у простор радионица – зенитално осветљење. Постављањем заштитних термоизолационих платана типа ролоа, која су транспарентна, постигла би се ефикасна заштита од сунца и УВ зрачења.

Ово је требало да буде 2. фаза просторне трансформације Центра у оквиру постојећих габарита и представљала би просторно језгро и зачетак будућег  модерног центра који би се у наредним фазама ширио према плану детаљне регулације, када би се у потпуности испунили сви услови за преношење искустава из свих области које садржи.

Дилл. арх Мирко Ваисилијевић
(сарадња Центра за ликовно образовање и предузећа Архипаган доо)

Унутрашњи  простори и комплекс на отвореном Врачарска башта - током периода 2009-2013. године 

Центар је ради побољшања услова рада у оба објекта,  успео да већеном из сопствених средстава и бољом организацијом,  простор преведе у високо мултифункционалан, што се види и из распореда и броја квалитетних програма и уметничког образовања који се смењују у њима током дана свакодневно, седам дана у недељи.

У 2013/14. години радни простори Шуматовачке (смештени у само два објекта укупне површине П=364м2) су следећи:

 

     

I.        ОБЈЕКАТ А,  П=315,06м2

(приземље: П=225,69м2 + спрат П=89.37м2)
Улазни хол (23 м2);
Два атељеа у приземљу (П=95,16м2 + П=62,01м2);Фото лабораторија (П=4,41м2)
Два тоалета и туш кабина (П=9,01м2);
Тоалет прилагођен и потребама особа са инвалидитетом  (П=3.18м2)
Ходник из хола ка тоалетима П=6.91 м2);
Три канцеларије: једна у приземљу (П=13,38м2), а две на спрату(П=14.53м2+ П=14.53м2), од којих је у једној нужно смештена и библиотека и уметничка документација, а другој административна архива; У три канцеларије је изложен и део Уметничке колекције Шуматовачке;
Кухиња (П=8,63м2);
Студио на спрату (32 м2);
Галерија Степениште, отворена 16.12.2010. године (П=28.31м2
)

    II.        ОБЈЕКАТ Б (П=48,55м2)

Спољни атеље (П=24.28м2);
Резиденцијални атеље  / Артист ин Ресиденце (П=24.28м2);

 III.        ВРАЧАРСКА БАШТА (25а и 32м2):

Галерија на отвореном – Врт скулптуре;
Учионица на отвореном и Сензорна башта;
Летња позорница;

IV.        АТЕЉЕИ ВАН ЦЕНТРА, специјализовани за одређене делатности (стари и уметнички занати)

Допунски текст

Простор за библиотеку се данас налази а првом спрату, у просторији која се користи и као радни простор – канцеларија. Тренутно и даље не постоји издвојен и адекватно опремљен простор, расвета и опрема, као ни довољно заштићених полица само за ту намену.

Личним залагањем запослених и кроз донације наших пријатеља, библиотека је добила значајан  број нових наслова.

Галерија Степениште,  као визуелно средишњи комуникацијски простор  Шуматовачке, 16.12, 2010. године добија још једну намену и улогу – Отворена је ГАЛЕРИЈА СТЕПЕНИШТЕ први излагачки простор у оквиру самог објекта у тада 62-годишњој историји историји ове Установе.

Галерија на отвореном – Врачарска башта

Карактер Центра за ликовно образовање, а посебно његов могући развој, сугерисали су трансформацију ове установе у активну културну жижу Београда и општине Врачар. Делатност Центра, схваћену на овај начин, било је потребно проширити и на деловања ван самог објекта, тј. на слободан простор око Центра – Врачарску башту. На иницијативу Центра и уз подршку ГО Врачар урађени су:

 1)    по идејном решењу дипл.инг.арх. Романе Бошковић, Главни пројекат уређења слободних површина Центра за ликовно образовање – Врачарска башта израдио је Центропројект доо за производњу, промет и услуге Београд.

 2)    Главни пројекат озелењавања комплекса Врачарске баште, чији је главни и одговорни пројектант дипл.инж.пејз.арх Мирослава Живановић (Цветник доо пројектоцање, ињжеринг и услуге).

Почетком реализације Главног пројекта уређења слободних површина Центра за ликовно образовање – Врачарска башта,  у јесен 2012. године, учињен је велики помак у перцепцији Шуматовачке која више није само одржавала своје уметничке и креативне садржаје у затвореним објектима, већ се сада  представља отвореним и активним галеријским простором у Београду, који је намењен, пре свега излагању скулптуре са акцентом управо на прожимању скулптуре са другим уметностима – визуелним уметностима, архитектуром, звуком, сценским уметностима, едукацијом али и различитим видовима културне делатности. Стога је Врачарска  башта структиуран тако да обухвати  три просторне целине:

1)    Просторна целина 1, коју сачињава простор испред објекта – пешачко-колски прилаз Центру и отворени галеријски простор (Врт скулптуре  као стална поставка). Простор намењен излагању скулптуре је површина под травњаком (~кота +125,90 м).

2)    Просторна целина 2, јесте простор који се налази између објекта Центра и дворишта основне школе. У делу ка објекту Центра задржана је постојећа нивелација, благи пад терена ка задњем делу баште. У делу ка дворишту основне школе формирана су каскадно два платоа:

  1. Део намењен одвијању едукативних програма на отвореном (Учионица на отвореном) и служи као простор едукације, социјализације и место терапије. (кота +125,00 м);
  2. Део у коме се формира Сензорна башта (кота +124,50 м) где биљке и остали елементи омогућавају наглашена искуства гледање, мирисањем, слушањем и додиривањем У њој се налазе четири бетонске жардињере висине 60-70цм, у којима су посађење различите врсте биљака које стимулишу чула – вида, додира, мириса и укуса.

3)    Просторна целина 3, формирана је иза објекта и представља вишефункционални простор немењен одвијању различитих културних дешавања и сценских догађаја мањег формата. Простор је намењен и за одржавање концерата акустичне музике и трибина. Раван терен око позорнице омогућава да се оформи и двоструко или тространо гледалиште тако што се могу донети столице или монтажно гледалиште. Простор је организован у неколико подцелина које су назначене зелинилом и материјализацијом:

  1. Летња позорница односно сценско-гледалишни простор (постојеће бетонске трибине/степенице и нова позорница испред),   
  2. простор око плитког базена (Водено огледало) које представља један од акцената у задњем делу баште. Може бити напуњено водом, или празно и тада је место а коме се могу такође излагати скулптуре. 
  3. простор (око) главне стазе, део ка Јужном булевару,
  4. зен башта (није урађена).

Нивелација терена је у великој мери задржана, терен благо пада ка Јужном булевару (од коте терена +123,00 м до +121,60 м). 

У просторном и функционалном смислу ове целине су у значајној мери независне, али функционишу и као један простор. Оваква подела омогућава истовремено одвијање више различитих програма. Сви простори су јавног карактера, тј. доступни су корисницима услуга Центра и посетиоцима програма.

Посматране су упоредо, са једнаком пажњом, различите теме – функционални захтеви инвеститора, успостављање односа према просторном контексту, затим поштовање историје и културног контекста, колективне меморије. Питање обликовања, архитектонског језика и израза били су у првом плану разматрања током процеса пројектовања. Употребљен је модеран архитектонски израз, лишен декоративизма и украшавања.

Напомена:

Главни пројекат озелењавања комплекса Врачарске баште, чији је главни и одговорни пројектант дипл. инж.пејз.арх Мирослава Живановић (Цветник доо пројектовање, ињжеринг и услуге) није почео са реализацијом до априла 2014. године, услед недостатка финансијских могућности. Делимично је формиран травни тепих.

Из истих разлога нису довршени сви садржаји из Главног пројекта уређења слободних површина Центра за ликовно образовање – Врачарска башта (Центропројект доо за производњу, промет и услуге Београд), као што су:

1)    баштенско осветлење (изведене су комплетне електричне инсталације везано за расвету у простору и постављено је неколико бандера), 

2)    Зен башта (замишљена је као помало скривени простор који се налази иза „брда“, које је реализовано као  насип формира н од ископане земље. Висине је ~1м и покривено је травом. Иза њега се налази површина под шљунком и каменим агрегатом и две клупе),

3)    завршетак чврстих застора  у смислу постављања дрвених талпи, шљунка, малче,

4)    дела урбаног мобилијара;  јарбола (функција јарбола је двострука: они представљају акценат у простору, наглашавају нову културну жижу, и јесу место представљања програма Центра за ликовно образовање. Такође, омогућавају качење застава на неколико начина, било да се инвеститор одлучи за хоризонтално или вертикално качење), стубића (који су и носачи дела расвете), канти за отпатке, инфо паноа (за представање програма Центра тако да пролазници могу да се информишу о дешавањима у Центру), и сталка за бицикле Могуће је израда појединих елемената урбаног мобилијара (клупе, канте за отпад, сталак за бицикла) у самом Центру тако што ће се ангажовати уметници или млађи аутори, који ће на овај начин дати личан и препознатљив печат простору Врачарске баште. 

Са жељом да се што већи број људи укључи у културне активности града Београда и шире,  Шуматовачка  развија  интерактивне садржаје из области уметности који су  намењени  широкој заједници. Тако су се у  2012. години реализовани су услови за оснивање јединственог Резиденцијалног програма (АИР / Артист ин Ресиденце/ Шуматовачке) у Центру и програм који се одвија у делу спољног објекта који смо сами санирали, уредили и опремили. Акценат је на ширењу мреже партнерстава, као и промотивним активностима којима би овај програм могао бити  представљан на бројним манифестацијама везано за културу и шире, као и индивидуалним презентацијама.

 РАДОВИ  

Листа изведених радова током периода 2009-2013/14
 

-        Набављено је и постављено 8 башенских расветних тела –светиљки,

-        Зидарски радови: текуће одржавање фасаде, поправка оштећених делова,

-        Замена дела дотрајале унутрашње столарије.

-  Молерско – фарбарски радови у ентеријеру и фасади објеката,

-        Радови на термо-техничкој изолацији и санацији дела објекта,

-        Санација санитарног чвора у тоалетима и чајној кухињи ,    

-        Набавка и уградња опреме за видео надзор,

-        Радови на водоводу и канализацији ка и у спољном објекту  (Резиденцијални
         атеље),                                      

-        Радови на комуникационим инсталацијама,                              

-        Промењене су плочице у санитарним просторијама

-        Постављен је ламинат од природног дрвета у Студиу на спрату

-        Радови израде и монтаже универзалних носача за слике (монтажа осветлења за                    галерију слика- галерија Степениште и монтажа лаког плафона са расветом за општу             намену),

-        Радови израде и монтаже ограде на галерији Степениште,   

-       Текуће одржавање опреме,        

-        Израђен је  главни пројекат уређења слободних површина Центра за ликовно                           образовање,

-        Израђен је  главни пројекат  пејзажног уређења - озелењавања  „Врачарске баште“               Центра за ликовно образовање, Шуматовачка 122,

-       Израђен је пројекат, набављен материјал и изведени су радови адаптације дела тоалета за потребе особа са инвалидитетом,

-      Израђен је пројекат, набављен материјал и урађена је надстрешница изнад улазних врата у објекту број 1,

-     Изведени су радови  из главног пројекта уређења слободних површина Центра за ликовно образовање: спроведене су стазе и степенице, озидане су жардињере и потпорни зидови, изведене су електричне инсталације у простору, озидан је потпорни зид, озидано је водено огледало, формиран је травни тепих, постављене су клупе итд.,

-        Изведени су радови адаптације једне просторије П=25м2 у објекту број, 2, и простор је доведен до нивоа двокреветног апартмана ( Резиденцијални боравак),
Нужно је адаптирана и доведена до нивоа атељеа и друга просторија  П=25м2 у објекту број, 2,

-        Адаптиран је простор и опремњана ја Фото-лабораторија у објекту бр 1,

-        Поправљен је део штафелаја ,

-        Поправљена је  графичка пресе за дубоку штампу,

-        Израђене су приступне стазе за особе са инвалидитетом итд.                       

Сви резултати које смо навели су остварени, пре свега захваљујући раду и залагању

- стално запослених (три запослене), 
- подршци Оснивача, 
- нашим пријатељима:  

  • ГО Врачар (подршка у реализацији израде Главног пројекта уређења слободних површина Шуматовачке – Центра за ликовно образовање и Главног пројекта озелењавања комплекса, реализацији делова пројекта:
  • Саобраћајни институт ЦИП (услуга израда пројекта о техничкој исправности и испуњености услова за употребу објекта),
  • Секретаријат за за имовинско – правне послове, грађевинску и урбанистичку инспекцију,
  • Министарство рада и социјалне политике (тоалет за особе са инвалидитетом),
  • Јавна расвета Београд,
  • Компанија БОСЦХ,
  • Предузеће за грађевинарство,трговину и услуге Београд Форинг груп доо
  • Агенција за пројектовање ВИК-ПРОЈЕКТ,
  • Управа за заједничке послове републичких органа,
  • ЈКП ,,Зеленило-Београд"
  • Предузеће АРХИПАГАН ДОО ЧАЧАК (представништво Београд), 
  • као и приватним пријатељствима.

Центар ће се  и даље трудити да средства која му Град Београд буде доделио утроши  на најбољи могући начин и поштујући приоритете, како би се на што квалитетнији начин и већи обим задовољиле  реалне  потребе једног Центра за уметничко стваралаштво и уметничко образовање.

Нерешени проблеми простора  до краја првог тромесечја 2014. године и потребни радови у будућности

 1.  Просторни и оперативни капацитети Центра

Иако значајно побољшани током периода 2009-2013. године, и даље су недовољни да би се остварио функционални развој делатности и намена простора и површина, као и развили услови за одрживи и равномерни развој Центра.   Центар не поседује просторију за рачуноводствене и секретарске послове, складиште, радионичарски простор,  документационо-уметнички простор, депо за Уметничку колекцију Шуматовачке итд.

2.  Идејно решење санације и адаптације електроинсталација Центра за ликовно образовање у  улици Шуматовачка бр. 122. 

2011. године је израђено и Пројекат је наручен од стране Центра за ликовно образовање, а плаћен буџетским средствима града. Аутор пројекта Саобраћајни институт ЦИП д.о.о. је предмером и предрачуном утврдио да је за санацију и адаптацију електроинсталација Центра потребно обезбедити 1.460.260,00 динара (без обрачунатог ПДВ-а и завршних зидарских и молерско-фарбарских радова).  Закључак и напомене Управног и Надзорног одбора (сазив до 25.06.2013. године) су да је потребно у складу са могућностима и приоритетима у што скоријој будућности, обезбедити Центру средства из буџета.

3.  Реализација  Главног пројекта  пејзажног уређења / озелењавања комплекса Врачарска башта Центра за ликовно образовање, Шуматовачка 122

Реализација пројекта није почела до априла 2014. године, услед недостатка финансијских могућности, уз напомену да је Центар успео да делимично формира травни тепих.

4.   Из истих разлога нису довршени сви садржаји из Главног пројекта уређења слободних површина Центра за ликовно образовање – Врачарска башта (Центропројект доо за производњу, промет и услуге Београд), као што су:

-   баштенско осветлење (изведене су комплетне електричне инсталације везано за расвету у простору и постављено је неколико бандера), 

-   Зен башта (замишљена је као помало скривени простор који се налази иза „брда“, које је реализовано као  насип формира н од ископане земље. Висине је ~1м и покривено је травом. Иза њега се налази површина под шљунком и каменим агрегатом и две клупе),

-    завршетак чврстих застора  у смислу постављања дрвених талпи, шљунка, малче,

-  дела урбаног мобилијара; јарбола (функција јарбола је двострука: они представљају акценат у простору, наглашавају нову културну жижу, и јесу место представљања програма Центра за ликовно образовање. Такође, омогућавају качење застава на неколико начина, било да се инвеститор одлучи за хоризонтално или вертикално качење), стубића (који су и носачи дела расвете), канти за отпатке, инфо паноа (за представање програма Центра тако да пролазници могу да се информишу о дешавањима у Центру), и сталка за бицикле Могуће је израда појединих елемената урбаног мобилијара (клупе, канте за отпад, сталак за бицикла) у самом Центру тако што ће се ангажовати уметници или млађи аутори, који ће на овај начин дати личан и препознатљив печат простору Врачарске баште.

5.  Ограда

 12. октобра 2012. године је разваљено и отуђено 26м ограде,  читавом дужином према улици Јужни булевар, делом који се граничи са основном школом Краљ Петар Други Карађорђевић и делом ка парку који повезује улице Јужни булевар и Шуматовачка. Одштетни захтев Центар је  упутилио  МУП-у Републике Србије (П.С. Врачар) 16. октобра 2012. године. Позив Центру за сведока у кривичном предмету 18-КИ-12900/12 нам је стигао 30. априла 2013. године а сведочење је обављено  25. маја 2013. године у Првом основном суду у Београду.

Центар није био у могућности да на име хитне поправке ограде која обезбеђује објекат, а која је мета напада ирушења (нн лица) обезбеди средства за израду финалног пројекта санације и покривање трошкова набавке материјала и изођења радова на огради, али јесте успеео да добије предлог решења за део ограде која се граничи са ОШ Краљ Петар Други Карађорђевић.

6  Застакљивање дела баште (Стаклена башта) између објеката број 1 и 2.

Реализација пројекта није почела до априла 2014. године, услед недостатка финансијских могућности

 7. Поред наведених остају следећи нерешени проблеми простора и потребни радови који се тичу:

-        Обележавања Центра као установе културе града Београда и установе чија је претежна делатност – уметничко стваралаштво (90.03)

-        Сливања површинских вода. Како се објекат Центра налази на Врачарској падини, где се сливају површинске воде, тротоари и потпорни зид ка Шуматовачкој улици су попуцали, зграда сваке године клизи за ~2цм. Такође, риголе око самих објеката нису добро регулисане, тако да се сва површинска вода слива директно ка згради. Због наведених проблема неколико осигуравајућих друштава је одбило да склопи са Центром уговор.

-        Недостатка простора намењеног запосленима (уредник програма, стручни сарадник, рачуноводство, секретарски послови).

-        Реализације архитектонског и пејсажног уређења зелене површине-баште.

-        Неадекватног осветљења зелене површине-баште.

-        Недостатка простора за архивирање, односно простора који се може користити као документационо-уметничкицентар (депо) за радове из Уметничке колекције Шуматовачке (која се састоји од донираних радова уметника који су у периоду од 1948. године све до данас  везани за Шуматовачку), као и актуелне и архивске грађе која се повећава са бројем полазника, програма, радионица, пројеката и сл.

-        Адаптацију објекта у дворишту, а пре свега једне просторије, коју је Центар довело до нивоа ткз. атељеа, али је неопходно извести следеће радове:

  • санација изолације,
  • адаптација тоалета,
  • санација санитарног чвора,
  • замена дотрајалих прозора,
  • израда надстрешнице изнад улазних врата,
  • молерско – фарбарски радови,
  • зидарскирадови: текуће одржавање фасаде ипоправка оштећених делова...,
  • замена дотрајалог намештаја / унутрашње столарије и набавка нове, 
  • доток струје и сл.,

-        Санације  физичких оштећења која су настала током зимских дана 2011. године у, и на оба објекта

-        Поправке / замене остатка столарије у Центру (дрвени прозори),

-        Санације оштећења и радова на крову и олуцима,

-        Набавке и постављања осветљења за галерију слика и предмета из Уметничке колекције Шуматовачке,

-        Израде и монтаже универзалних носача за слике, постоља за скулптуре,

-        Израде и монтаже лаког плафона са расветом за општу намену,

-        Поправке сликарских  и вајарских  штафелаје од парене буковине,

-        Питање активирања хидрофора, који не постоји у оквиру непокретности Центра,

-        Израде трибине на улазу у Центар у оквиру баште и Галерије на отвореном Врачарска башта,

-        Набавке дрвених седишта у виду талпи, на Летњој позорници, која се налази у задњем делу баште (део баште гледа ка фитнес парку иулици Јужни булевар).  

-        Израде/набавке различитог вишенаменског мобилијара за башту и намештаја за опремање зграде Центра

-        Набавке опреме за фото лабораторију итд.

 Центар за ликовно образовање није осигуран ни по једном основу. Зидови зграде Центра и тротоари около су попуцали, услед сливања површинских вода које представљају велики проблем и неколико осигуравајућих друштава је одбило да склопи са Центром уговор ради тога.

 ОПРЕМА

Центар већ четврту годину покушава да подигне квалитет опреме, што уз подршку оснивача, што из сопствених средстава. Већи део опреме је доста стар (нека опрема је стара више од двадесет, чак и четрдесет  година), али је и даље нужно у употреби, део је у релативно добром стању, док се доста опреме више не може користити и нужно је, или отписан или је припремљен је за отпис на крају 2013. године.