ИСТОРИЈА УМЕТНОСТИ И ТЕОРИЈА ФОРМЕ

Настава се одвија једном недељно у трајању од два часа.

Предавач: Ксенија Маринковић, историчарка уметности;
Трајање: два семестра;
Статус предмета: необавезан;
Услов: плаћена котизација;
Број полазника/ца: до двадесет у једној наставној групи. Настава се, у складу са бројем уписаних полазника/ца, одвија у више група.

Увод:

Настава историје уметности и теорије форме у Шуматовачкој – Центру за ликовно образовње, намењена је свим полазницима едукативних програма као и свима заинтересованим да стекну основна знања из области историје уметности. Припремна настава за полагање пријемног испита за упис на студије историје уметности посебно је усклађена са програмом полагања пријемног испита.

Општи циљеви:
- Упознавање полазника са историјом уметности и основним концептима развоја уметности;
- Развијање способности код полазника за анализирање уметничког дела на основу основних елемената форме;
- Развијање способности полазника за изграђивање историјске свести неопходне за развијање критичког мишљења и разумевања узрочно-последичних веза у процесима и појавама историјског развоја визуелног ствралаштва кроз сагледавање у ширем друштвено-економском, научном и филозофском контексту;
- Подстицање међусобног дијалога међу полазницима на тему уметности, уметничког дела и стваралаштва у целини;
- Интерактивност (полазници активно учествују у настави припремајући поједине задатке које им даје предавач);
- Информисање полазника о основним елементима заштите ауторских права;
- Упознавање полазника са техникама креативног мишљења;
- Информисање полазника о актуелним догађајима из области уметности код нас и у иностранству.

Напомена: Од укупног годишњег фонда часова остављена је могућност да четири часа предавач планира у зависности од интересовања полазника. Препоручује се да се ти часови искористе за посете музејима, архивама, галеријама или предавањима гостујућих предавача.

Методологија наставе – кoмбиновање различитих метода:
- Наративне методе (предавање);
- Дијалошке методе (разговор, расправе, дебате);
- Методе демонстрације (показивање, презентовање);
- Метода анализе (дефинисање и коментарисање појединих дела из области уметности);
- Коришћење аудио-визуелних и других техничких средстава као што су видео пројектор, компјутер са интернет мрежом итд.;
- Посете галеријама, музејима, архивама итд.;
- Међупредметна корелација са осталим хуманистичким дисциплнама као што су друштвена историја, музичка уметност, филозофија, књижевност, историја религије и слично у циљу постизања што интегралнијег овладавања знањима.

Технике учења/усвајања знања:
Поред традиционалних ту су и оне преко којих се мотивише самосталан и истраживачки рад полазника где се постиже да полазник буде активни учесник у настави.

Вредновање/евалуација рада полазника се врши кроз стални процес посматрања активности и успеха полазника чиме се постиже подстицајни карактер наставе. Полазници се мотивишу за темељан и систематски рад.

Предавач прати, тестира и евалуира следеће показатеље:
- Разумевање наученог (схватање значаја појмова и чињеница, издвајање битног од небитног, повезивање чињеница и тд.);
- Критички однос према наученом;
- Стваралачки однос према наученом, који се огледа у самосталном проналажењу примера итд.

Ксенија Маринковић