српски / english

актуелно о нама простори медијатека пријатељи спонзори контакт мапа сајта

---

ПРОГРАМ
Уметничко-образовни програм
Уметничке радионице
Стари уметнички занати
Пројекти
Kолекција Шуматовачке
Галерија Степениште
Врачарска башта
Изложбе и догађаји

УМЕТНИЧКЕ ЧАРОЛИЈЕ ШУМАТОВАЧКЕ

Ауторка: Мр Весна Богуновић, теоретичарка уметности и медија
Коауторка: Јелена Кнежевић, студенткиња Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију
Партнер: Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију, Доц. Др Фадиљ Еминовић

Свако биће је посебно, јединствено, непоновљиво, различито од других, а његов начин посматрања, доживљавања света, деловања и развоја је различит. Свако биће има право на ту различитост. Свака особа је личност којој је због њене специфичности призната посебна вредност од друштва.

Такве особе, богатог искуства и богатих унутрашњих доживљаја још од детињства једино кроз интерактивну комуникацију са околином (и широм објективном стварношћу) спознају своје могућности и ограничења, граде темеље самосталности или несамосталности, увиђају своје и туђе границе, граде властити идентитет и развијају самосвест и самопоуздање.

Особе са инвалидитетом су пре свега личности као и све друге и поседују велики урођени развојни потенцијал

Последњих неколико година је класични појам интелигенције и у стручним круговима уступио место ширем појму интелигенције. Тако је сада уобичајено говорити о човековим многим интелигенцијама или о мултиинтелигенцијама.

Према теорији вишеструке интелигенције коју је развио амерички психолог Хауард Гарднер (Хоњард Гарднер) , људи могу да буду интелигентни на различите начине.

Зато уместо питања: "Колико је паметно (моје) дете?", можемо да поставимо себи питање: "На који начин је паметно? Теорија вишеструке интелигенције сматра да свако од нас поседује девет врста интелигенције:

• Логичко - математичка интелигенција;
• Језичка интелигенција;
• Телесно - кинетичка (или моторичка) интелигенција;
• Просторна интелигенција;
• Музичка интелигенција;
• Социјална (или интерперсонална) интелигенција;
• Емоционална (или интраперсонална) интелигенција;
• Интелигенција о природи;
• Духовна (или спиритуална) интелигенција.
  

Неки од нас су вештији у употреби руку и прстију, некима добро иде певање или имају добар осећај за ритам... Сваки тип интелигенције пружа могућност свакоме да да свој допринос свету у којем живи.
Оно што нас чини посебним и различитим од других је да се свака врста интелигенције изражава на другачији начин од особе до особе.
Препознавањем вишеструке интелигенције можемо да помогнемо још у детињству да личност ојача индивидуалне унутрашње снаге. Током раног детињства, деца се уче социјализацији – односу с другима и задовољавању сопствених потреба, што у многоме доприноси развоју интелигенције.
Гарднер сматра да смо ми у западном свету придавали превелики значај логичко - математичким и језичким интелигенцијама, поготово у школском и образовном систему

Гарднер даље указује на приоритет који се указује логичко - математичкој, језичкој и моторичкој интелигенцији, што доводи до запостављања или заборављања осталих видова интелигенције детета.
Могло би се рећи да педагошка и терапеутска интервенција на тај начин само у ограниченој мери узима у обзир "цело" дете.
Један од разлога за овакав "уски" приступ је да је лакше и конкретније мерити и проценити когнитивне, језичке и моторичке вештине, него "мекане", као што су нпр. Емотивне и социјалне у које спадају естетика, музикалност, креативност и поготово пажња...

Важно је да заједно:

• пронађемо прави избор и могуће будуће занимање особа са одређеним инвалидитетом а уз дозволу и могућност за истраживање света који их окружује и
• да радимо на вештинама које поседују особе са инвалидитетом и на развоју њихових способности.

Разумевање вишеструке интелигенције много је више од самог фокусирања на посебне карактеристике појединца.

Замислите одраслу особу која не би знала да ради ништа друго осим да пише поезију или решава тешке математичке задатке.
За сналажење у свакодневном животу и савладавање свакодневних вештина, попут вожње аутомобила или кувања, особа мора да буде вишеструко надарена, а то је доказ да је свако од нас вишеструко интелигентан.

Основни проблеми циљне групе се испољавају у виду:

• социјалне изолације од вршњака,
• отежане адаптације на колективни начин живота,
• проблема приступачности физичког окружења,
• несигурности,
• емоционалне лабилности,
• слабије мотивације за активност,
• израженијих проблема развојног доба,
• заузимања маргиналне позиције и доживљаја етикетирања,
• осећаја породица деце са сметњама у развоју да су препуштене саме себи.
  

Шуматовачка, у сарадњи са установама и школама за особе и децу са инвалидитетом, као и са представницима одговарајућих стручних инстутуција и асоцијација жели да покрене пројекат под насловом Уметничке чаролије Шуматовачке, с циљем да се подстакне развој социјализације деце и особа са инвалидитетом, како би их мотивисали на стваралаштво чиме би њихове способности не само дошле до изражаја, већ би се остварила могућност да буду равноправне са својим вршњацима из ткз. Просечне популације.

Програм је:

• Центриран на процес стваралачког, едукативног и емотивног сазнања;
• Садржаји су отвореног типа, изборни и флексибилни;
• Метод је интерактиван уз неговање партнерског односа између учесника креативних радионица, учесника и предавача, који су ангажовани у оквиру уметничко - наставног програма и детета/особе које се укључује у пројекат ад хок:
• Истовремено подстиче у једном свом сегменту и отвореност ка породици и локалној заједници.
  

Пројекат који се одвија кроз Сусрете недељом од 13. 00 до 17. 00, четири пута месечно у периоду од једне године, инсистира на блискости са уметношћу у којој су сачувани примарни животни импулси. Уметност је она сфера која омогућује нови почетак увек у потрази за откривањем изгубљеног заборављеног раја.

Млади и деца своје визуелне представе изражавају спонтано. Непосредан ликовни израз обележен наивношћу, уноси свежину у наше засићено визуелно искуство.

Пре свега, деца и млади нису минијатуре одраслих, потребно је разумети њихов језик и омогућити слободан развој у складу са захтевима времена у коме живимо.

Идеја о васпитању и образовању младих кроз уметност за стваралаштво и стваралачку личност, није ништа ново, али је сталан изазов за размишљање о реформи школског/образовног система.

Овај пројекат би желео да поступком степ бy степ и у нашој средини покуша да уведе начело неговања и подстицања стваралачког и уметничког васпитања деце и младих. Васпитање путем уметности, свакако доприноси развијању стваралачких потенцијала личности.

Уверени смо да  једни од других можемо јако пуно научити и то из домена највишег знања,
а то је мудрост срећног  живљења и остварења у разноликој заједници,
где ће свако имати прилику да допринесе друштвуса оним сто најбоље уме и зна, и уз то да оправдано верује да то сто даје и доприноси има своје место у људском друству и природном окружењу.

ГДЕ?
Радионице ће се држати у атељеима Шуматовачке, где уметничко - образовни програм током целе године омогућује полазницима стицање практичних и теоријских знања о ликовним дисциплинама, техникама и технологијама у ликовном изражавању. Процеси рада откривају и афирмишу креативне способности полазника и синтетишу знања која се стичу у том процесу.
Особе са ивалидитетом би се кроз радионице дружиле, училе сарадњи, међусобној подршци, помагању и подстицању са својим вршњацима из"просечне" популације. Сваком појединцу укљученом у рад би било омогућено да се изрази и да својим креативним способностима, знањима и идејама да допринос културном животу заједнице.

УЧЕСНИЦИ И КАКО ПОЧЕТИ?

• Директне кориснике чини група од четрнесторо учесника и то:
• Седморо учесника са моторичким оштећењима, очуваних интелектуалних капацитета;
• Седморо учесника из "просечне" популације.
• Индиректни корисници::
• Родитељи, брачни другови, породица;
• Студенти Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију;
• Сваки појединац које жели да се креативно изрази и појединац који се може осетити као учесник у сарадњи са стручним лицима;
• Такође, учесници могу бити и заинтересовани стручњаци из области образовања, наставници, предавачи, као и студенти уметничких и наставничких факултета.

Општи циљ пројекта:

• Социјализација деце и особа са инвалидитетом, које се неправедно налазе на маргинама нашег друштва;
• Представљање њиховог рада ширим друштвеним круговима;
• Стварање могућности да деца/особе са инвалидитетом буду прихваћене због креативних способности и других потенцијала које поседују;
• Веће и квалитетније залагање читаве друштвене заједнице на успостављању дијалога и јединственог, интерактивног животног простора где су разлике добродошле као подстицај и изазов, а не као блокада.

Методологија

А- Креативно - едукативне радионице ће:

• утицати на складнији развој способности и начина учења животних вештина и улога,
• допринеће промени личног односа учесника према својим могућностима, стицањем самопоуздања, адекватног изражавања потреба, успешне комуникације у вршњачким групама и породици,
• створиће услове за успешније превазилажење развојних проблема,
• пружиће могућност личног израза, унапређење индивидуалних потенцијала и способности, учење кроз игру...

Б- Социјалне акције утицаће на:

• успешнију социјалну интеграцију у локалну заједницу и промену односа локалне заједнице према особама са инвалидитетом
• и сензибилисати је за потеребе ових наших суграђана.

Ц- Пружање психо - социјалне подршке родитељима, брачним партнерима и члановима породице оснажиће здраве породичне снаге и унапредити породичне односе.

ЕВАЛУАЦИЈУ РАДА, РЕЗУЛТАТА РАДА И ОРГАНИЗАЦИЈЕ радиће пројектни тим: мр Весна Богуновић, теоретичарка уметности и медија и директорка Центра за ликовно образовање, студенткиње/ти Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију, професори Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију, доц др Фадиљ Еминовић и др Радмила Никић Чукић (методика разредне наставе ТИЛ) , Гордана Мијалковић Стојиљковић, психолошкиња Клинике за неурологију и психијатрију за децу и Тијана Ћук, филозофкиња, ауторка Откриваонице, читанке за грађанско васпитање за трећи и четврти разред основних школа.

Евалуација рада, резултата рада и организације ће се одвијати кроз анкете, упитнике, интервјуе, листе праћења, финансијске и наративне извештаје. Евалуацијаће отпочети након три месеца тока пројекта. Најзначајнији доказ о успешности пројекта требало би да буде пропраћен широм медијском пажњом, изложбом фотографија, видео записа процеса кроз који је пројекат пролазио, као и изложбом радова учесника.

СВЕ АКТИВНОСТИ СЕ СПРОВОДЕ КРОЗ РАДИОНИЧАРСКЕ АКТИВНОСТИ

Основне радионице:

• Цртање
• Сликање
• Вајање
• Дечије радионице
• Мултимедија
• Архитектура
  
  

Допунске појединачне креативне радионице:

• Фотографија
• Луткарство
• Маска
• Сценски и савремени костим
• Тематске радионице по избору у односу на развој сарадње између предавача и полазника радионица у оквиру пројекта.
  

Заједно бисмо стварали и сањали, уз подршку родитеља и креативних и стручних људи нашег града и земље: основне школе и школе за децу са посебним потребама, музичке плесне школе и балетске школе школе, дечије драмске секције и школе глуме и пантомиме, спортски јуниорски клубови, дечије ликовне секције и школе као и дечије школе и атељеи примењених уметности и дизајна, позоришни уметници (редитељи, глумци, плесачи, кореографи...) , дефектолози, музичари, уметници старих заната, психолози, производјачи уметничких инструмената, модни креатори, наставници, књижевници, уредници дечијих цасописа, ТВ и радио програма, сајтова и остали представници медија, арт менаджери, креатори културне политике итд.

• Креативне радионице пружиће деци могућност личног израза, унапређење индивидуалних потенцијала и способности, учење кроз игру.
• Социјалне акције утицаће на успешнију социјалну интеграцију у локалну заједницу и промени односа локалне заједнице, сензибилисати је за потеребе ове деце.
• Пружање психо - социјалне подршке родитељима, оснажиће здраве породичне снаге и унапредити породичне односе.

Сврха овог пројекта јесте да се деца и особе са инвалидитетом активирањем својих капацитета укључе у живот и културни простор своје заједнице и на тај начин јој дају допринос.

Шуматовачка овим пројектом жели да успостави једну чврсту платформу за стално промишљање о померању, тј. Отклањању тих виртуалних граница и упостављању дијалога, пре свега међу младим људима, како бисмо успоставили  јединствени, интерактивни животни простор где су разлике добродошле као подстицај и изазов, а не као блокада и сажаљење. Особе које имају оштећења моторике имају право да изразе своје способности и узму учеће у животу заједнице на истом нивоу као и остали чланови друштва.

Сматрамо да је неопходно веће и квалитетније залагање читаве друштвене заједнице на остваривању предуслова да се деца, која се неправедно налазе на маргинама друштва, активно укључе у културни живот друштва.

 

Наш центар је доступан свима

медијски партнери: