Наш центар је доступан свимаВрачарска баШта
У Врачарској баШти се кроз интерактивни дијалог експерименталног и етаблираног, истражује, производи, излаже и коментарише уметност. То је простор догађаја у коме се реализују програми и радионице Центра за ликовно образовање, али и место сусрета стручне и опште јавности и публике. На тај начин се ствара платформа око које се окупљају деца, млади, одрасли, уметници, аматери, једном речју људи свих узраста који налазе интересовања у уметности и култури. У башти Шуматовачке ће се поред изложби, радионица и програма школе на отвореном, реализовати различити формати сценских и културних догађаја као што су представе, перформанси, концерти, трибине...
Врачарска БаШта је отворени и активни галеријски простор у Београду, намењен пре свега излагању скулптуре (врт скулптуре као стална поставка), са акцентом управо на прожимању скулптуре са другим уметностима – визуелним уметностима, архитектуром, сценским уметностима. У БаШти Шуматовачке ће се разматрати позиција, улога и домен уметника/аутора у области обликовања простора, истражујући позицију скулптора у савременим уметничким и кустоским праксама. Један од циљева у будућности јесте организација фестивала Врт скулптуре.
Дугорочна визија Врачарске баШте јесте организација интердисциплинарних пројеката, уметничких колонија и резиденцијалних уметничких програма, затим остваривање међуинституционалне сарадње у земљи и иностранству и стварање платформе за уметност и културу са чврстом позицијом у региону.
У јесен почиње реализација архитектонског и пејсажног уређења баште. Главни циљ овог пројекта јесте настанак стваралачки надахнуте средине, простора велике разноликости који ће се користити као полигон за истраживање како самог простора, тако и за истраживање релација које постоје између уметничког дела и простора, појединца и простора. То је дугорочан и отворен процес у коме ће партиципирати многи аутори, са жељом да створе просторе који су и лични и јавни, важни како за појединца тако и за све.
Др Романа Бошковић
'Можемо се повући. Ако треба колонизовати спољни простор, архитектура није довољна. Спољни простор није само изложба појединачних архитектонских дела као слика у галерији, то је животна средина целовитог људског бића, коју оно заузима било статично или у покрету. Њему је потребно нешто више него само галерија слика, оно тражи драму која би могла да буде ослобођена свуда око њега из тла, неба, кућа, дрвећа и нивоа... '
Гордон Кален (Gordon Cullen)
