Наш центар је доступан свима'Што више видиш – више знаш'
'The more you see, the more you know'
(Aldous Huxley)
Алдоуз Хаксли, британски књижевник, описао је 'виђење' као истовремену способност да се осећа, селектује и перципира.
Визуелне комуникације један су од најдревнијих облика изражавања човека. Развијајући се и варирајући кроз историју у погледу симболичко – формалне сложености, слика као нуклеус који садржи информације доминира пољем савремених комуникација. Више него икада раније човечанство црпи информације из визуелних – сликовних патерни, кроз које се оне инстант и интегрално преузимају.
Директно без пуно околишања, сведеним, јасним формама, Нина и Миодраг Станковић преносе нам поруке које су далеко садржајније у погледу психолошке, емотивне перцепције.
Шест принтова – патерни, изведених синтезом карактера Дизнијевих стрип јунака и формално сублимираних јапанских укио дрвореза, означавају шест стања духа – срећу, страх, запрепашћење, бес, меланхолију, самоувереност, изражену на визуелно допадљив и духовит начин који се ослања на форму штампаног стрипа.
Користећи јасне боје и баналне позадине потенцирају комерцијализацију слике и кореспондирају са медијем у коме су изведене – дигитална штампа у виду рекламног плаката.
Непосредност језика уметности свакодневице, појачавају натписи – хедлајни (headlines) који чине интегрални део рада (цитати из стрипова, знаци интерпункције и сл.)
Ксенија Маринковић, историчар уметности
Миодраг Станковић – Струле рођен у Нашицама (Хрватска) 1971. године. Студирао је на ФЛУ Цетиње где је и дипломирао у класи проф. Павла Пејовића 1997. Награђен је првом наградом за цртеж на Бијеналу студентског цртежа у Београду 1996. Самостално је излагао три пута (галерија Студентски град, галерија Палета КЦБ Београд, галерија Сингидунум), а учествовао је на преко двадесет групних изложби у земљи и иностранству. Учесник је више ликовних колонија. Бави се скулптуром, цртежом, керамиком и дигиталним медијима.
Нина Станковић је рођена 1972. године у Паризу (Француска). Дипломирала је на одсеку за сликарство на ФЛУ Цетиње, 1996. године. Током студија је награђивана два пута. Од 1994. године је излагала на свим значајнијим групним изложбама у земљи. Од 1997. је реализовала шест самосталних изложби (2007. – New Moment Ideas Gallery, Уметничка галерија Стара капетанија, Земун, 2010. – галерија “Савременици”, Лазаревац). Поред сликарства бави се дигиталном уметношћу и керамиком.
Нина и Струле су похађали Центар за ликовно образовање у Шуматовачкој улици (у периоду од 1988 -1992.) код проф. Јакова Ђуричића (цртање и сликање) и проф. Томе Тодоровића (вајање) где су се и упознали 1992. године. Чланови су УЛУС-а од 1999. године. Живе и раде у Београду.
Ово је други пут да самостално представљају један од њихових заједничких пројеката.
